Promocija knjige Feliksa Kanica

Konferencija

Promocija knjige Feliksa Kanica "Putovanje po Južnoj Srbiji i Severnoj Bugarskoj 1864"


26. April 2024.

Institut za javnu politiku i Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" organizovali su promociju knjige „Putovanje po južnoj Srbiji i severnoj Bugarskoj 1864.“ Promocija je upriličena 26. aprila u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Tim Balkan Perspectives Today bio je zadužen za sve aspekte organizacije događaja, uključujući kreiranje koncepta, vizuelnog identiteta i izvršnu produkciju. Ovo delo, iako od velikog značaja za srpsku istoriju i kulturu do sada nije bilo dostupno na srpskom jeziku.

O konferenciji

Feliksa Kanica (1829-1904), austrijskog putopisca, istraživača, ilustratora, arheologa i etnografa skoro da nije potrebno posebno predstavljati publici u Srbiji – njegova znamenitost nadilazi uske naučne krugove i prodire u redove šire javnosti, pogotovu one zainteresovane za istoriju i etnologiju Srbije i Balkana 19. veka. Njegova dela predstavila su Evropi i svetu civilizovano i lepo lice Srbije, a njegove reči i opisi naše zemlje danas su verovatno najcitiraniji izvori za istoriju, etnologiju, geografiju i arhitekturu Srbije i Balkana tog vremena.

Knjigu „Putovanje po južnoj Srbiji i severnoj Bugarskoj 1864.“ preveo je Milorad Sofronijević, dok su urednici izdanja Dr Vladimir Abramović i Dr Adam Sofronijević. Dr Danijel Radović detaljnije je predstavio knjigu posetiocima promocije i njen značaj za istoriju XIX veka, nazivajući Kanica „Balkanskim Kolumbom“.

Pored promocije knjige Feliksa Kanica, ovim skupom pokrenuta su i pitanja budućnosti štampane knjige i naprednih procesa čitanja. Štampana knjiga sve više postaje predmet koji se poklanja, kojim se ukrašava prostor i koji ima druge funkcije, a ne onu najvažniju - da se iz nje čita. Čitanje kao proces i kao navika razvija kod čitalaca osobine strpljivosti, marljivosti, temeljnosti, neodustajanja. Stoga, pitanje opstanka štampane knjige i naprednih procesa čitanja prerasta pitanja razvijanja ukusa, opšte kulture i informisanosti i postaje pitanje razvoja osobina koje vode izgradnji vrednosti XX i prethodnih vekova i vremena u kojima brza rešenja, obrazovanje na klik, zadovoljstvo za minut, emocije na mah i odustajanje kao opšti okvir svega toga nisu bili opcija, istakao je Adam Sofronijević, jedan od urednika izdanja. On je postavio pitanje potrebe obezbeđivanja vremena za čitanje, pre svega za mlade i najavio pokretanje časopisa „Knjiga“ koji bi bio centralno mesto društvene diskusije o svim aspektima ovog složenog pitanja.

O problemima štampane knjige i naprednih procesa čitanja iz perspektive savremenog sveta i Ljubljanskog manifesta govorio je jedan od autora ovog izuzetno važnog dokumenta profesor Adrijan van der Vel sa Univerziteta Lajden, jedan od najuglednijih svetskih stručnjaka za istoriju knjige i procese čitanja. Ljubljanski manifest je javnosti predočen oktobra 2023. godine na sajmu knjiga u Frankfurtu kao apel vladama, državama i narodima sveta da se sačuvaju složeni procesi čitanja i štampanja knjiga. Od tada Ljubljansku deklaraciju potpisalo je više hiljada intelektualca iz skoro svih zemalja sveta, predstavnici vlada i nekih od najvažnijih udruženja za oblast štampane knjige, uključujući Margaret Atvud, Slavoja Žižeka, ministre kulture Francuske, Nemačke i mnogih drugih evropskih i vanevropskim zemalja, međunarodna udruženja izdavača i autora i mnogi drugi.

Govornici

Agenda

17:00-17:15

Uvodna reč - dr Vladimir Abramović

17:15-17:40

Predavanje dr Adama Sofronijevića

17:40-18:10

Predavanje dr Danijela Radovića

18:10-18:40

Predavanje profesora Adriana van der Vela

18:40-19:00

Koktel

Rektorat Univerziteta u Beogradu

Rektorat Univerziteta u Beogradu

Rektorat Univerziteta u Beogradu Kapetan Mišino zdanje je jedna od najpoznatijih građevina devetnaestog veka u Beogradu. U njoj je smešten Rektorat Univerziteta u Beogradu i deo Filozofskog fakulteta. Zgrada je rađena prema planovima češkog arhitekte Jana Nevole, a podignuta je 1863. godine. Prvobitno je dizajnirana tako da služi unuku Karađorđa Petrovića, koji je bio oženjen najmlađom kćerkom kapetana Miše, Sarom. Kapetan Miša je, pak, poklonio ovo zdanje svojoj domovini u obrazovne svrhe. Ovo mesto se smatra jednim od najlepših objekata u Beogradu. Kapetan Mišino zdanje je 1979. godine proglašeno spomenikom kulture od izuzetnog značaja.

Beograd

Beograd

Beograd je glavni i najnaseljeniji grad Republike Srbije. Grad leži na ušću Save u Dunav, gde se Panonska nizija spaja sa Balkanskim poluostrvom. Urbani deo Beograda broji populaciju od 1,23 miliona stanovnika, dok 1,7 miliona ljudi živi u široj okolini. Jedan je od starijih gradova u Evropi. Prva naselja na teritoriji Beograda datiraju iz praistorijske Vinče, oko 4800 godina pre nove ere. Grad je kroz istoriju bio osvajan više puta. U kobnom strateškom položaju, Beograd se borio u 115 ratova i razoren je 44 puta. Glavni grad Srbije je od 1405. godine, a bio je i glavni grad Jugoslavije od njenog osnivanja 1918. godine do njenog raspada.