Digitalizacija i intelektualna svojina: kraj ili novi početak

Konferencija

Digitalizacija i intelektualna svojina: kraj ili novi početak


17. juni 2019.

U modernom svetu zaštita intelektualne svojine predstavlja jedan od najvažnijih resursa nekog društva. Razvijen sistem za zaštitu intelektualne svojine direktno utiče na povećanje BDP-a i podstiče razvoj inovativnih rešenja za globalne probleme. Istovremeno, ubrzan razvoj novih tehnologija postavio je potpuno nove izazove i pretnje tradicionalnim načinima zaštite autorskog i srodnih prava.

Organizacija BALKAN PERSCPECTIVES TODAY prepoznaje značaj ove teme, te su do sada njeni eksperti organizovali više naučnih skupova o intelektualnoj svojini, a takođe učestvuju i u radnoj grupi za izradu zakona iz ove oblasti. S namerom da informiše javnost i donosioce odluka kako bi spremno dočekali digitalizaciju, BPT je organizovao veliku regionalnu konferenciju, na kojoj je okupio najvažnije predstavnike vlasti i najveće regionalne stručnjake iz te oblasti. 

O konferenciji

Konferencija ”Digitalizacija i intelektualna svojina: Kraj ili novi početak”, održana u Banjaluci 17.6.2019. godine,  organizovana je u želji da se pruži ekspertska i politička podrška procesu evrointegracije zemalja Zapadnog Balkana i istovremeno da se javnosti i nadležnim institucijama ukaže na značaj zaštite intelektualne svojine. U tom smislu, usaglašavanje nacionalnih legislativa sa međunarodnim i evropskim zakonima je postalo krucijalno pitanje, posebno u zemljama na Evropskom putu.

Cilj konferencije je bio da obezbedi platformu na kojoj će donosioci odluka, eksperti, stručna i široka javnost razgovarati o aktuelnoj i budućoj javnoj politici u ovoj oblasti i pokušati da daju odgovore na postavljena pitanja. U okviru tri panel diskusije, učesnici su razmenjivali mišljenja o pretnjama i izazovima koje donosi novo doba internet revolucije u oblasti zaštite intelektualne svojine, a zaključeno je da se samo donošenjem boljih zakonskih rešenja može osigurati adekvatna zaštita.  

Govornici

Agenda

10:00-10:15

Uvodno obraćanje



10:15-11:15

PANEL I

Medijski monopol na Zapadnom Balkanu: Koja je uloga države?

Učesnici:

Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije
Radomir Višković, predsednik Vlade Republike Srpske
Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije
Zlatan Klokić, ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srpske
Srđan Rajčević, ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo u Vladi Republike Srpske
Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju

Moderator: Zoran Baranac, novinar

Diskusione teme:

1. Koji je značaj zaštite intelektualne svojine za ekonomiju zemlje?

2. Kako pridobiti javnost i pripremiti institucije za sprovođenje propisa?

3. Da li država može da spreči nepoštovanje propisa?

4. Ko ima pravo na medijski monopol?

11:15-11:45

Kafe pauza

11:45-12:45

PANEL II

Intelektualna svojina i telekomunikacije danas

Učesnici:

Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju Telekom grupe
Nemanja Žilović, izvršni direktor Strategije i transformacije, kompanija Telenor
Marko Jović, direktor sektora opštih poslova kompanije VIP
Marko Jović, direktor sektora opštih poslova kompanije VIP
Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije
Josip Merdžo, direktor Instituta za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine

Moderator: Slobodan Nešović, novinar

Diskusione teme:

1. Kako zaštititi autorska prava u doba interneta?

2. Šta nam donosi 5G?

3. Da li važe ista pravila za sve kablovske operatere?

4. Koje su prednosti efektivne zaštite autorskog i srodnih prava?

12:45-14:00

Pauza - ručak

14:00-15:00

PANEL III

Autorska prava i savremena piraterija

Učesnici:

Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS)
Frane Tomašić, predstavnik Croatia Records Music Publishing
Ahmed Švrakić, predsednik Udruženja za zaštitu prava proizvođača Fonogram BiH
Romeo Koci, izvršni direktor organizacije Gramm-A
Radmila Bojanić, izvršna direktorka za marketing i prodaju kompanije m:tel Banja Luka

DISKUSIONE TEME:

1. Da li digitalizacija podstiče pirateriju?

2. Šta nam donosi nova evropska direktiva o autorskom pravu?

3. Kako podstaći jačanje intelektualnog kapaciteta društva u razvoju?

4. Koja su savremena rešenja za borbu protiv piraterije? 

Banski dvor

Banski dvor

Banski dvor je kulturni centar u Banjoj Luci. Izgrađen je u periodu 1931-32. godine. Služio je kao sedište bana Vrbaske banovine Kraljevine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata unutrašnjost objekta je devastirana, pa je veći deo skupocenog nameštaja, slika i drugih predmeta nepovratno izgubljen. Po završetku rata, dvor je korišćen kao vojno i političko sedište. Od 1955. godine, odlukom koju su donele tadašnje gradske vlasti, zgrada se daje na upravljanje Domu kulture, a od 1998. godine zvanično postaje javna kulturna ustanova, pod nazivom Kulturni centar Banski dvor. Osnivanjem Republike Srpske 9. januara 1992, Banski dvor je postao sedište predsednika, sve do 2008. godine.

Banja Luka

Banja Luka

Banja Luka je po broju stanovnika najveća jedinica lokalne samouprave u Republici Srpskoj i druga u Bosni i Hercegovini. Grad sa širim područjem ima 185.059 stanovnika. Njegovo ime se prvi put pojavljuje 1494. godine. Predstavlja politički, administrativni, finansijski, univerzitetski i kulturni centar Republike Srpske.
U ovom gradu i njegovoj okolini preplitale su se različite kulture, običaji i uticaji. Sve to je ostavilo traga na arhitekturi pojedinih delova grada, ali i na velikom broju kulturno-istorijskih spomenika kao svedoka različitih epoha i ljudskog stvaralaštva. Zbog mnogobrojnih zelenih površina (parkova i aleja), Banja luka je poznata kao grad zelenila.

Sponzori

M:tel AD Banja Luka logo

M:tel AD Banja Luka

M:tel Banja Luka Jedan od tri nacionalna telekom operatora u Bosni i Hercegovini, Mtel a.d. Banja Luka nudi jedinstvena komunikaciona rešenja objedinjena pod korporativnim brendom m:tel. Poslujući na sve dinamičnijem tržištu, kompanija nudi najsavremenije telekomunikacione usluge iz oblasti mobilne telefonije, fiksne telefonije, digitalne televizije, interneta i prenosa podataka. Pored omogućavanja visokokvalitetnih usluga i primene savremenih informacionih tehnologija, m:tel mnogo ulaže u sport, kulturu, obrazovanje i humanitarne projekte, te poslujući društveno odgovorno utiče na razvoj pravih vrednosti u svom okruženju. Od privatizacije većinskog dela kompanije, do danas, m:tel je ostvario zapažene poslovne rezultate što potvrđuje rekordan broj od preko 1,6 miliona prijatelja i korisnika svih usluga.